Uvod u alarmne sisteme

Protiv-provalni alarmni sistemi su sistemi koji su dizajnirani za detekciju neautorizovanog ulaska u objekat ili oblast. Sastoje se od niza raznih tipova senzora, alarmne centrale, sa ili bez rezervnog napajanja, sirene i uređaja za dojavu. U zavisnosti od načina detekcije postoje senzori koji detektuju pokret, zvuk (lom stakla), vibracije ili mikrotalase. Senzori mogu biti povezani sa alarmnom centralom žičanom ili bežičnom vezom.

Alarmni sistemi mogu služiti kao protiv provalni sistemi, a takođe mogu služiti i kao sistemi za zaštitu od požara. Protivprovalni alarmni sistemi mogu biti vezani zajedno sa sistemima video nadzora kako bi se automatski snimio željeni pokret ili događaj.

Alarmne centrale

Alarmna centrala ili protivprovalni alarmni kontrolni panel je centralni deo alarmnog sistema na koji se povezuju svi elementi sistema. To mogu biti sirene, magnetni kontakti, detektori pokreta, detektori dima i drugi sistemski moduli. Alarmne centrale se obično postavljaju na manje dostupnim mestima. Kontrolni paneli, osim detekcije provale, imaju mnogo više funkcija. One se napajaju putem trafoa, a tu je i dodatna baterija (akumulator) koji će napajati ceo alarmni sistem u slučaju nestanka struje ili prekida napajanja. Kontrolni panel vrši nadzor stanja instalacije u sistemu, kako bi održao integritet sistema, a takođe i vrši komunikaciju sa korisnikom i/ili centrom za monitoring.

Alarmna centrala ima svoju memoriju u kojoj skladišti događaje koji se dešavaju u sistemu. Takođe, određeni tipovi alarmnih centrala mogu čuvati do 256 poslednjih događaja, a neke do čak 2000 događaja. Ti događaji obuhvataju stanja kao što su alarmno stanje, greške u sistemu, aktiviranje/isključivanje sistema itd.

Tastature

Tastatura je deo alarmnog sistema putem koga se vrši uključivanje/ isključivanje alarma, programiranje i kontrola celokupnog alarmnog sistema. Standardni tipovi tastatura su LED tastature, odnosno tastature na kojima se nalaze samo tasteri koji su osvetljeni LED diodama. Na taj način, korisnik može znati trenutno stanje sistema u odnosu na stanje tastera – da li svetli ili ne. Napredniji modeli tastatura poseduju LCD ekrane na kojima je tekstualno ispisano stanje sistema, kao i neke dodatne informacije (naziv zone, trenutno vreme i datum, stanje alarmnog sistema i td.). Novina u alarmnim sistemima jesu kolor LCD tastature, kao i tastature osetljive na dodir (eng. touchsense i touchscreen). Novi tipovi tastatura mogu prikazivati i plan objekta sa prikazanim lokacijama senzora.

Pasivni infracrveni detektori

Pasivni infracrveni detektor (PIR) je jedan od najčešće korišćenih detektora u domaćinstvima i malim kompanijama, zato što nudi pristupačnu i efikasnu funkcionalnost. Termin pasivni znači da je detektor sposoban da funkcioniše bez potrebe da odašilje svoju energiju (za razliku od ultrazvučnih i mikrotalasnih detektora koji su “aktivni”). PIR detektori su u stanju da razlikuju prisutnost objekta praćenjem ambijentalne temperature posmatranog prostora, a zatim detekcijom promene temperature koja je uzrokovana prisutnošću objekta. Korišćenjem principa diferenciranja (koja proverava prisutnost), PIR detektori proveravaju da li je provalnik ili objekat prisutan. Kreiranjem individualnih zona detekcije, gde svaka zona uključuje jedan ili više nivoa, postiže se diferenciranje. Između zona, postoje neaktivne oblasti koje senzor koristi da bi izvršio upoređivanje.

Mikrotalasni detektori

Ovaj tip detektora emituje mikrotalase korišćenjem predajnika i detektuje reflektovane talase ili smanjenje intenziteta korišćenjem prijemnika. Predajnik i prijemnik se uobičajeno nalaze u okviru istog kućišta. Da bi smanjio procenat lažnih alarma, ovaj detektor obično dolazi sa integrisanim PIR detektorom.

Infracrvene barijere

Infracrvene barijere detektuju prisutnost provalnika emitovanjem infracrvenih snopova, gde ti snopovi mogu biti prekinuti. Barijere se obično isporučuju u kompletu od dva uređaja, gde je jedan uređaj prijemnik, a drugi predajnik. Tehnologija služi za obezbeđivanje velikih dužina (perimetarska zaštita), a može se koristiti i u kompletima od 3 i više barijera kako bi se napravila što kompleksnija zaštita. Barijere mogu biti za unutrašnju i spoljašnju montažu.

Detektori loma stakla

Detektori loma stakla se mogu koristiti za zaštitu internog perimetra objekta. Lomljenje stakla generiše širok spektar frekvencija. Ovaj opseg se može kretati od infrazvučnog nivoa (ispod 20Hz i nečujan je za čoveka), preko nivoa od 20Hz do 20kHz koji ljudi mogu čuti, sve do ultrazvučnog, koji je iznad 20kHz i koji se ne može čuti. Akustični detektori loma stakla se montiraju blizu staklenih površina i osluškuju frekvencije na kojima se javlja lomljenje stakla. Seizmički detektori loma stakla se razlikuju u tome što se montiraju na staklene površine. Lomljenje stakla proizvodi specifične frekvencije koje putuju kroz staklo, a često i kroz okvir prozora i okružujuće zidove i plafon. U najčešćim slučajevima, najjače frekvencije se generišu između 3 i 5 kHz, u zavisnosti od vrste stakla i prisustva plastičnog međusloja. Seizmički detektori loma stakla “osećaju” ove frekvencije i generišu alarm.

Dimni, toplotni i detektori ugljen-monoksida

Neki sistemi takođe mogu biti opremljeni i sa dimnim, toplotnim i/ili detektorima ugljenmonoksida. Ovi detektori se obično karakterišu podešavanjem tzv. 24-časovnih zona (zone koje su neprekidno aktivne). Dimni detektori i toplotni detektori smanjuju rizik od požara, dok detektori ugljen monoksida smanjuju rizik od trovanja ugljen monoksidom.

Vibracioni detektori

Ovi uređaji se obično montiraju na sefove i primarno se koriste da detektuju vibracije. Tehnologija se oslanja na nestabilne mehaničke konfiguracije koje su deo električnog kola. Kada se dogodi vibracija, nestabilni deo kola se pomera i prekida protok struje, što rezultuje alarmom. Tehnologija uređaja se razlikuje i može biti osetljiva na različite nivoe vibracija.

Sistemske konekcije

Signal sa svakog od senzora u sistemu se šalje do alarmne centrale putem žičane ili bežične veze. Standardni alarmni sistemi se vezuju topologijom zvezde, gde je alarmna centrala centar sistema, a kablovska instalacija se razvodi od svakog elementa do same alarmne centrale. Kompleksniji alarmni sistemi koriste takozvanu topologiju magistrale (eng. bus) gde jedna linija kabla ide redno od elementa do elementa, međusobno ih povezujući. Jedna od prednosti žičanih sistema jeste i mogućnost detekcije tampera, odnosno detekcije prekida kabla ili sabotaže nekog od elementa alarmnog sistema. Bežični sistemi, sa druge strane, često koriste baterijsko napajanje, pa su kao takvi mnogo lakši za instalaciju. U zavisnosti od udaljenosti i strukture objekta, moguće je koristiti i bežične ripitere, kako bi se povećala jačina signala. Hibridni sistemi koriste i žičane i bežične senzore kako bi iskoristili sve prednosti.

Alarmne konekcije i monitoring

U zavisnosti od primene, izlaz iz alarmnog sistema može biti lokalni, udaljeni ili kombinacija dva. Lokalni alarmi ne obuhvataju monitoring, iako mogu uključivati unutrašnje i/ili spoljašnje sirene i svetlosnu signalizaciju, koji mogu biti korisni za prikaz upozorenja prilikom evakuacije u slučaju požara.

Alarmni sistemi mogu slati svoje izveštaje i u takozvani sistem za monitoring putem telefonske linije.

Internet alarmni monitoring

Standardno, alarmne centrale komuniciraju sa monitoring centrom putem klasične telefonske linije. Sa rastom Interneta javila se mogućnost komunikacije alarmnih sistema i putem mrežnih konekcija. Ovo je moguće jednostavnim dodavanjem interfejsa koji će služiti kao most između alarmne centrale i mrežne konekcije. Na taj način, alarmna centrala može dvojako komunicirati sa monitoring centrom, putem analogne telefonske linije i putem Interneta. Takođe, ovim putem se povećava pouzdanost isporuke poruke do monitoring centra ukoliko jedna od ovih konekcija bude sabotirana.

Dvosmerna audio komunikacija

Kompleksniji alarmni sistemi omogućuju takozvanu dvosmernu audio komunikaciju između monitoring centra i lokacije koja se obezbeđuje alarmnim sistemom. Ovo je od ključne važnosti prilikom nadzora medicinskih objekata.

Odgovor monitoring centra

U zavisnosti od zone koja je aktivirala alarm, dela dana i drugih faktora, zaposleni u monitoring centru mogu vršiti razne funkcije. Na primer, oni mogu imati instrukcije da pozovu hitnu pomoć, vatrogasce ili policiju, ili mogu prethodno pozivati brojeve telefona vlasnika objekta kako bi proverili da li je alarm lažan ili ne. Oni, takođe, mogu zvati brojeve telefona osoba koje će otići i proveriti stanje na objektu. Neki alarmni sistemi mogu biti vezani i sa sistemima video nadzora, a na taj način se može ostvariti i trenutna verifikacija stanja na objektu.