Saveti prilikom pravljenja sistema video nadzora

Najčešća greška koju krajnji kupci prave jeste želja da jedna kamera radi ono što trebaju raditi dve ili tri kamere. Svi mi želimo maksimalno iskoristiti svaku kameru, ali ukoliko slika koju kamera pruža sa željenim podešavanjima nema dovoljno detalja, to neće biti isplativo rešenje. Svi smo već videli video zapise na kojima se vidi neka neželjena radnja (krađa, obijanje…), ali zbog nedostatka detalja na slici, počinilac nije mogao biti identifikovan. Imajte u vidu dva parametra kako bi izbegli ovakvu situaciju. Prvo, uvek koristite opremu najboljeg kvaliteta koju možete pronaći samo kod nas. Drugo, imajte u vidu daljinu odnosno širinu koju želite da kamera pokrije. Kao opšte pravilo, na željenoj udaljenosti objekta koji želite nadzirati, širina slike koju kamera treba pratiti ne bi trebala prelaziti 10 metara. Na sledećem primeru ćemo ilustrovati šta ovo znači.

Ukoliko koristite objektiv od 3,6mm (koji se inače smatra standardnim objektivom), tabela nam pokazuje da će slika na 8 metara udaljenosti biti širine 10 metara. Ovo je maksimalna udaljenost na kojoj možete očekivati prepoznavanje lika neke osobe. I da, kamera će naravno videti i mnogo dalje, ali će objekti biti mnogo mali i slika će pružati sve manje detalja što se udaljenost bude više povećavala. Ukoliko želite da vidite detalje na većim udaljenostima jednostavno koristite veće objektive kao što su 6, 8 ili 12mm objektivi. Ukoliko Vam sve ovo zvuči zbunjujuće, jednostavno rešenje jeste izbor kamere koja poseduje promenljivi odnosno varifokalni objektiv. On će Vam dozvoliti da nakon instalacije kamere podesite opseg slike koju želite pratiti.

Ostavite mogućnost proširivanja sistema

Po statistici, sistemi video nadzora se proširuju i do 35% nakon završetka prvobitne instalacije. Ovo se dešava iz dva razloga; prvo, krajnji korisnik nije odabrao adekvatan broj kamera koje su potrebne da bi se pokrio željeni prostor. Drugo, kupac je zaključio da mu sistem donosi željene rezultate i želi da ga proširi kako bi što više unapredio svoju bezbednost i iskoristio prednosti sistema video nadzora.

Iz ove lekcije možemo zaključiti da je uvek dobro kreirati takav sistem tako da se u budućnosti može proširiti. Što se kamera tiče, kamere uvek možete dodati; snimač je taj o kome trebate voditi računa, jer on ograničava broj kamera koje se mogu snimati. Snimači za video nadzor se najčešće proizvode u varijantama koje podržavaju četiri, osam, šesnaest ili trideset dve kamere. Ukoliko, na primer, kupite sistem sa četiri kamere i snimačem koji snima četiri kamere, a zatim na kraju zaključite da Vam je apsolutno potrebana i peta kamera… ta jedna kamera će biti dosta skupa, jer će Vam za tu kameru biti potreban još jedan snimač. Dakle, uvek je bolje odabrati snimač za jedan nivo veći od onog koji Vam je inicijalno potreban.

Bežični sistemi – Za i protiv…

Bežične analogne CCTV kamere su na tržištu bile prisutne dugo godina. Svima nama se dopada instalacija “bez žica”. Da je ta tehnologija pružala očekivane performanse, do sada bi dominirala tržištem sistema video nadzora. Ali ovakvi sistemi imaju nekoliko osnovnih mana koji obeshrabruju upotrebu analognih bežičnih sistema video nadzora. Analogne bežične kamere koriste radio frekvencije za prenos video signala do bežičnog prijemnika. Prijemnik konvertuje taj signal u digitalnu sliku koja se kasnije može gledati na nekom televizoru ili monitoru. Međutim, tokom godina, mnoštvo različitih proizvoda se adaptiralo na ovim frekvenicijama i one su postale jako nesigurne. A nesigurne u smislu da bilo ko ko poseduje bežični tjuner sa displejom se može prošetati pored Vaše kuće i gledati Vaše bežične analogne kamere. Ovakvi sistemi nude nulti stepen bezbednosti, a u stvarnosti mogu pomoći lopovu.

Što se tiče IP sistema video nadzora, ovde je situacija mnogo drugačija. Tokom godina, bežične mreže su implementirale visoke stepene bezbednosti, tako da je danas gotovo nemoguće provaliti u neki bežični IP sistem. Po ovoj analogiji, bežične IP kamere i bežični IP sistemi video nadzora se slobodno mogu koristiti i postavljati na mestima gde je zaista nemoguće provući mrežni kabl. Na ovaj način, instalacija je dosta lakša, a mogu se ostvariti i velike razdaljine od nekoliko kilometara. Upotrebom bežičnih IP kamera možete dosta uštedeti na mesečnim troškovima koje biste imali ka svom internet provajderu. Ovako, jednostavno možete povezati kameru koja se nalazi na nekoj velikoj udaljenosti sa svojim objektom i ostvariti bežičnu komunikaciju.

Saveti prilikom instalacije

Lokacija kamere

Pre početka instalacije, prošetajte kroz delove objekta gde želite postaviti kamere. Ukoliko je moguće, stanite na poziciju gde biste želeli postaviti kameru i obratite pažnju na ono što vidite, ali samo jednim okom; da li vidite sve što biste želeli? Šta god Vi vidite, i kamera će videti. Ukoliko je odgovor ne ili ukoliko postoji neku mrtav ugao, potražite bolju lokaciju za kameru.

Kamere za unutrašnju montažu

Kamere za unutrašnju montažu se mogu postaviti gotovo svuda. Po nekom pravilu, kamere se obično postavljaju u ugao prostorije tako da gledaju na ulaz u prostoriju. Ovo najčešće obezbeđuje najbolju pokrivenost i obezbeđuje da bilo ko ko želi uraditi nešto kameri (da je pomeri, skine, preseče kabl) bude snimljen pre nego što dođe do kamere. Što se tiče visine, najbolja visina za montažu kamere je oko 3 metra. Ovo je dovoljno da kamera bude obezbeđena od neovlašćenog pristupa, osim merdevinama. Takođe, imajte u vidu da ukoliko želite da kamera bude usmerena ka spoljašnjim prozorima, kamera bi trebalo da poseduje takozvani širok dinamički opseg (eng. WDR – Wide Dynamic Range) kako bi dobili normalnu sliku u uslovima jakog spoljašnjeg osvetljenja.

Kamere za spoljašnju montažu

Kod instalacije kamera za spoljašnju montažu trebate se pridržavati pravila kao i kod kamera za unutrašnju montažu. Iako su dizajnirane tako da budu vodootporne ili otporne na jake udarce (antivandal), ipak ih trebate nekako zaštititi; trajaće duže. Ukoliko kamera treba biti montirana na krovu tako da je pod konstantnim uticajem jakog sunca, kiše ili vetra, odaberite dobro kućište koje poseduje grejače i ventilatore koji će se automatski uključivati u potrebnim situacijama.

Praćenje sa udaljene lokacije putem Interneta

Pre pozivanja naše tehničke podrške koji će Vaš korak po korak voditi kako biste pustili svoj sistem video nadzora na internet, od velike je pomoći da prvo mrežnim kablom povežete svoj snimač sa ruterom. Svaki uređaj za snimanje koji imamo u ponudi (DVR, NVR…) ima standardni mrežni RJ45 port, kao što to ima i Vaš računar ili laptop. Snimač se na Internet vezuje isto kao i Vaš računar odnosno laptop, jednostavnim priključenjem mrežnog kabla u ruter. Sav udaljeni pristup se ostvaruje putem ove internet konekcije. Nakon fizičkog povezivanja, potrebno je uraditi još par koraka sa kojim će Vam naše osoblje iz tehničke službe veoma rado pomoći.